BRA­ZIL – Pred­sjed­ni­ca Bra­zi­la Dil­ma Ru­sef, ko­ja je su­spen­do­va­na s funk­ci­je, iz­ja­vi­la je da je njen opo­ziv „dr­žav­ni udar”. Ona je pre­kju­če su­spen­do­va­na, a o nje­nom opo­zi­vu po­če­će su­đe­nje zbog na­mje­šta­nja dr­žav­nog bu­dže­ta.
Ru­se­fo­va je u pr­vom jav­nom obra­ća­nju po­sli­je od­lu­ke Se­na­ta iz­ja­vi­la da je „u igri po­što­va­nje vo­lje gra­đa­na na iz­bo­ri­ma i Usta­va Bra­zi­la”, po­zi­va­ju­ći gra­đa­ne da se mo­bi­li­šu pro­tiv „dr­žav­nog uda­ra”.
– Ni­je u igri sa­mo moj man­dat, već po­što­va­nje vo­lje gra­đa­na na iz­bo­ri­ma, su­ve­re­ni­tet bra­zil­skog na­ro­da i Ustav – re­kla je Dil­ma Ru­sef, či­ju će funk­ci­ju pri­vre­me­no oba­vlja­ti pot­pred­sjed­nik Mi­šel Te­mer, dok tra­je pro­ces o opo­zi­vu.
Su­spe­do­va­na pred­sjed­ni­ca je re­kla da je žr­tva dr­žav­nog uda­ra i „prav­no-po­li­tič­ke far­se”, do­da­ju­ći da je nje­na vla­da žr­tva „in­ten­ziv­ne sa­bo­ta­že”.
Ona je po­kre­ta­nje opo­zi­va upo­re­di­la s „mu­če­njem ko­je je do­ži­vje­la za vri­je­me voj­ne dik­ta­tu­re” u Bra­zi­lu i do­da­la da je do­ži­vje­la „naj­bru­tal­ni­je stva­ri ko­je se mo­gu do­go­di­ti jed­nom ljud­skom bi­ću, da bu­de osu­đen za zlo­čin ko­ji ni­je po­či­nio”.
– Mo­žda sam gri­je­ši­la, ali ni­je­sam po­či­ni­la ni­je­dan zlo­čin – re­kla je Dil­ma Ru­sef na pr­voj kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re po­sli­je od­lu­ke o su­spen­do­va­nju s vla­sti.
Bra­zil­ski se­na­to­ri su re­kli svo­je: pred­sjed­ni­ca Dil­ma Ru­sef su­spen­do­va­na je sa du­žno­sti u pe­ri­o­du od 180 da­na!
Za nje­nu smje­nu gla­sa­lo je 55 se­na­to­ra, dok je pro­tiv bi­lo njih 22. Po bra­zil­skom za­ko­nu, opo­ziv se odo­bra­va ako za nje­ga gla­sa pro­sta ve­ći­na od 81 se­na­to­ra, ko­li­ko ih se na­la­zi u gor­njem do­mu par­la­men­ta.
Ru­se­fo­voj će se su­di­ti zbog op­tu­žbi da je pre­kr­ši­la za­kon o dr­žav­nom bu­dže­tu 2014. go­di­ne, a sve ka­ko bi po­no­vo bi­la iza­bra­na na tu funk­ci­ju. Su­đe­nje o opo­zi­vu tre­ba­lo bi, pre­ma svim pro­cje­na­ma, da tra­je oko šest mje­se­ci.
Ta­ko će naj­ve­ća ze­mlja La­tin­ske Ame­ri­ke okre­nu­ti list po­sli­je 13 go­di­na vla­da­vi­ne Rad­nič­ke par­ti­je ko­je je po­če­lo 2003. s biv­šim pred­sjed­ni­kom Lu­i­som Inja­si­jom Lu­la da Sil­vom. On je bio na če­lu ze­mlje u vri­je­me dru­štve­no-eko­nom­skog pro­cva­ta
Bu­du­ći vr­ši­lac du­žno­sti pred­sjed­ni­ka Mi­šel Te­mer (75) obra­ti­će se na­ci­ji iz pred­sjed­ni­štva to­kom po­po­dne­va, a uz nje­ga će bi­ti nje­gov mi­ni­star fi­nan­si­ja En­ri­ke Me­re­ljes, ja­vlja­ju me­di­ji.
On bi tre­ba­lo da ob­ja­vi for­mi­ra­nje di­je­la svo­je vla­de, sa pro­gra­mom kon­cen­tri­sa­nim na eko­nom­ski opo­ra­vak. „Po­greb­na at­mos­fe­ra” vla­da da­nas u pred­sjed­ni­štvu gdje je Ru­sef na­lo­ži­la da se spa­ku­ju nje­ne lič­ne stva­ri, re­kao je je­dan sa­rad­nik za agen­ci­ju Frans pres.
(RTS)